Ni jedan od četiri osnovna stuba jezičke kulture – porodica, škola, mediji i izdavačka delatnost, po mišljenju učesnika Foruma, ne mogu da dobiju prelaznu ocenu.

Jezik je u Srbiji zapuštena oblast iz više razloga. Uči se samo u osnovnoj školi, i u medijima i u izdavaštvu vlada hiperprodukcija, tako da je kvalitet gotovo nemoguće kontrolisati, a strane reči, ma koliko da su nekada opravdane, nekontrolisano su preplavile srpski jezik.

Jedina konstanta u jeziku je stalna promenljivost i kada bi se on brižljivo negovao to bi bila izuzetno dobra karakteristika. Da bi jezik imao dobar nivo oni koji se njime bave trebalo bi da imaju dobre procene šta je to što u njemu zaista vredi, a u praksi nije uvek tako. Nije preterivanje ako se kaže da kod nas vlada jezička anarhija, što svakako nije dobar pravac.

Učesnici konferencije konstatovali su i da je površna i netačna konstatacija koja se često čuje – sve je više nepismenih. Istina je da je sve manje nepismenih a sve više polupismenih. Istina je i da je to sve vidljivije.